Новаковић Бурсаћ: Пријем тзв. Косова у Савјет Европе је кршење међународног права са далекосежним посљедицама
За ову одлуку гласали су представници 31 земља, а против су били чланови делегација БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ, Црне Горе Маја Вукићевић и Србије Биљана Пантић Пиља и Дуња Симоновић Братић.
У обраћању на ванредној сједници Комитета за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савјета Европе, која је сазвана због разматрања захтјева такозваног Косова за пријем у Савјет Европе, Бурсаћева је изјавила да би пријем самопроглашеног Косова у Савјет Европе значио кршење како међународног права, тако и права појединца и утицао на будућу арихтектуру Европе.
- Свједоци смо свакодневног насиља, грубог кршења основних права српских становника у самопрогалашеном Косова који живе у гетима, чак и без слободе кретања - навела је Бурсаћева.
Она је указала на чињеницу да је у 2023. години на Косову и Метохији било 179 искључиво етнички мотивисаних напада, од чега 14 напада на тјелесни интегритет уз употребу оружја, ножа или тјелесне силе, а четири су била против дјеце.
- Иако се косовска администрација у разним документима декларативно залаже за поштивање стандарда заштите људских права, основних слобода и владавине права, ситуација на терену осликава стварну намјеру - да се они не проводе - навла је Бурсаћева, која је однедавно потпредсједник Парламентарне скупштине Савјета Европе.
Она је навела да су напади на српски језик само један од примјера лоших намјера власти на самопроглашеном Косову које недоличном употребом језика шаљу јасну поруку српској заједници да тамо није добродошла, те да су међународни стандарди само слова на папиру.
- Ови напади на језик припадају контексту реинтерпретације културног наслијеђа и историјских чињеница, што укључује девастацију гробаља, црквених добара, српских кућа и натписа, измишљање чињеница о поријеклу културних материјалних добара која непорециво припадају српском народу и основа су српског идентитета - нагласила је Бурсаћева.
Према њеним ријечима, на терену се, такође, види намјера приштинског режима да ограничи права српског становништва и Српске православне цркве, до нивоа директне узурпације имовине, прекида тока новца, директног застрашивања, неоснованог притварања, напада на физички интегритет, а све с циљем елиминације српског становништва са тог дијела њихове сопствене земље и стварања етнички чисте територије или друге етнички чисте албанске државе.
Бурсаћева је упозорила да се не смије жмурити на ствари које се догађају на Косову, гдје људи живе у гетима без основног права на кретање, безбједност, образовање, социјална давања и да је то "криви пут".
Она је подјетила да Косово као независну државу нису признала два најважнија политичка система за европски континент - УН и ЕУ.
- Међу бројним другим државама чланицама УН, ни БиХ није признала Косово као независну државу, те се та чињеница неће промијенити ни у будућности, управо зато што смо свјесни и ми у БиХ, али и међународна заједница у цјелини шта кршење међународног права и нарушавање суверенитета било које од чланица УН може значити за мир и стабилност регије, али и Европе - навела је Бурсаћева.
Она је указала да ова организација, али и сви данас овдје присутни, морају бити свјесни што овај случај, који многи са правом називају преседаном, може изазвати у погледу будуће архитектуре европског континента и цјеловитости других земаља, а сигурно ће имати далекосежне посљедице.
- Не можемо порећи своју одговорност у овом процесу слабљења Европе - рекла је Бурсаћева.
Она је констатовала да кршење права појединаца, игнорисање међународног права и примјена двоструких стандарда нису добро средство за постизање жељеног циља.
Одлуку о пријему самопроглашеног Косова доноси Савјет министара састављен од министара спољних послова земаља чланица, а питање пријема ће се разматрати и на Парламентарној скупштини Савјета Европе у априлу.